Dana 21.07.2011. je organizacija „ECO“ (Enviromental Construction Products Organisation) iz Bona (Njemačka) objavila “ekološki izvještaj” baziran na svojstvima građevinskih proizvoda shodno ekološkim deklaracijama proizvođača (tzv. EPDs) prema ISO 14025. Reprezentativno za čitavu Evropu, ispitane su termoizolacione ploče od ekspandiranog polistirena („EPS“, odnosno stiropor) iz ukupno 24 fabrike iz 13 evropskih zemalja. Upoređenje stiropora sa ostalim vrstama termoizolacionih materijala koje postoje na tržištima donijelo je veoma interesantna saznanja:
„ Rezultati pokazuju da je stiropor „najekološkiji“ mogući termoizolacioni materijal“, kaže Dr. Klemens Demaček (Clemens Demacsek), direktor GPH („Güteschutzgemeinschaft Polystyrol-Hartschaum“), udruženja koje okuplja austrijske proizvođače stiropora (EPS-a) i sirovina za isti i koje se zvanično oglasilo saopštenjem povodom izveštaja iz Bona.
Kada su u pitanju danas veoma popularni, tzv. „demit-fasadni sistemi“ (termoizolacija + ljepak + armirna mrežica + podloga za fasadu + završni fasadni sloj), stiropor predstavlja „Nr. 1“ ne samo kada je riječ o neobnovljivoj primarnoj energiji, nego i kad je riječ o indeksu sa kojim se proračunava potencijal stvaranja „staklene bašte“ i acidifkacije („zakiseljavanje“) životne sredine. Stiropor (ponajprije „sivi“, obogaćen primjesama grafita, ali i klasični „bijeli“) zauzima bolju poziciju ne samo od termoizolacionih proizvoda na bazi kamene vune ili mineralnih pjena, veći od onih koji su izrađeni na bazi drvenih vlakana!
Zanimljiva je i analiza životnog ciklusa stiropora kao termoizolacionog materijala, dakle od njegovog nastajanja pa do njegovog konačnog odlaganja. „Energetski rezultati“ stiropora su naime toliko pozitivni da nadmašuju u značajnoj mjeri podatke koji se dobijaju iz trenutno aktuelnih građevinskih priručnika:
Faktor 200: Stiropor iskazuje veliku energetsku efikasnost
Stiropor jeste materijal koji nastaje iz zemlje, od nafte i njenih derivata, ali zahteva vrlo malu količinu sirovine. To se objašnjava činjenicom da se stiropor sastoji 98%od vazduha i samo 2% od polistirena (koji čini njegov „skelet“). Sa druge strane, samo 0.1% ukupne potrošnje nafte i njenih derivata „odlazi“ na proizvodnju stiropora. Energetska amortizacija na impresivan način pojašnjava: Pri termičkoj sanaciji stiropornim pločama jedne kuće građene 70-ih godina prošlog veka, celokupna uložena primarna energija za sanaciju se „povrati“ u vremenskom periodu od 2 do 4 meseca! To znači da se uložena primarna energija u sanaciju kuće na ovakav način povrati čak 200 puta (!) tokom „životnog veka“ jedne takve kuće.
„Sa svakim litrom nafte uloženim u nastajanje stiropora mogu da se uštede čak 200 litara nafte. Ili još slikovitije: Svaki kubni metar stiropora štedi onoliko energije koliko je potrebno jednom putničkom vozilu da pređe deonicu od čak 30.000 km“, pojašnjava Dr. Demaček energetski učinak stiropora u tzv. „demit-sistemima“ i dodaje:
„Sa mog stanovišta ne postoji svrsishodnija primena nafte i njenih derivata od one koja podrazumeva proizvodnju termoizolacionih materijala.“
Detaljnije informacije (na nemačkom jeziku) možete pronači na adresi www.styropor.at.
GPH – originalno saopštenje iz Austrije na nemačkom jeziku (pdf fajl, 31 kb) možete pročitati ovde.
